50 praktičnih saveta kako redukovati stres

  1. Ustanite svako jutro 15′ ranije. Jutarnja žurba i kašnjenje na posao može biti naročito stresno.
  2. Napravite plan aktivnosti/obaveza za sledeći dan. Blagovremeno planiranje omogućiće vam da se bolje organizujete i da ušedite vreme.
  3. Pripremite se za jutro još uveče ( šta ćete obući, šta treba da ponesete, nemestite sto za doručak…).
  4. Ne oslanjajte se na svoju memoriju. Zabeležite svoje obaveze, vreme kada treba da ih izvršavate i sl.
  5. Napravite duplikate svih ključeva i držite ih na posebnom mestu u torbi (napr. u novčaniku), ili na srkovitom mestu u dvorištu.
  6. Nađite za svaku stvar određeno mesto na koje ćete je sklanjati, da biste je lakše našli kada ste u žurbi.
  7. Budite spremni na čekanje. Čekanje ne mora da bude neprijatno ako nosite sa sobom neku knjigu, novine ili beležnicu u koju ćete zapisivati neke svoje misli, utiske i sl.
  8. Ne radite ništa zbog čega bi vam posle bilo krivo ili biste  morali lagati da to niste radili.
  9. Ne ostavljajte za sutra ništa što možete uraditi još danas. Odlaganje neprijatnih obaveza može rezultirati napetošću, poremećajem sna i sl.
  10. Ako vam se čini da imate previše obaveza a premalo vremena da ih obavite, obavezno napravite  listu prioriteta. Neke od obaveza koje su na dnu liste svakako mogu da pričekaju do sutra, bez nekih loših posledica po vas.
  11. Postarajte se unapred za neke stvari koje bi vam mogle zagorčati dan (napr. ne dozvolite da vam ode poslednji autobus, ili da ostanete bez benzina nasred puta, ili da ceo dan na poslu provedete u pocepanim čarapama…).
  12. Popravite stvari koje su dotrajale, ili ih zamenite na vreme, t.j. pre nego što bude prekasno. Ako napr. primetite da će vam drška na torbi uskoro pući, odnesite je na poravku pre nego što se nađete u situaciji da se zbog toga nervirate ili stidite.
  13. Na važan sastanak dođite 15 – 30′ ranije da vam se ne bi desilo da kasnite zbog nepredviđenih okolnosti.
  14. Ako se osećate hronično napetim, smanjite količinu kofeina  i alkohola koju ste navikli da  konzumirate.
  15. Kad got se osećate napeto, proverite kakav vam je položaj tela. Nepravilno džanje  može da izazove i vrtoglavicu, glavobolju , malaksalost i sl.
  16. Proverite da li ste dobro razumeli kada se sa nekim nešto dogovarate ( ko pita, ne skita!).
  17. Kada se dogovarate o nekom susretu, dobro je da napravite i rezervni plan – gde i kada ćete se naći ako na neki način budete sprečeni da se nađete na prvom mestu.
  18. Snizite standarde. Svet neće propasti ako nar. jedne nedelje ne usisate tepih ili jedno veče ne operete suđe.
  19. Pojednostavite sve što radite. Nemojte težiti ka savršenstvu. Budite optimalni.
  20. Dozvolite sebi ponekad da isključite telefon, ako napr. želite da se relaksirete ili odspavate, ili da se opustite u kadi sa toplom vodom. Ako je nekome nešto jako važno, zvaće vas opet nešto kasnije ili će ostaviti poruku na sekretarici.
  21. Nosite zapušače za uši ako vam je potrebna tišina a ne možete je sebi priuštiti.
  22. Preformulišite svoje ¨potrebe¨ u želje. Napr. fizičke potrebe su isključivo vezane za hranu, vodu i određenu toplotu. Sve ostalo su želje. Ne robujte svojim željama.
  23. Naučite da kažete ¨NE¨ a da se ne osećate krivim. Poštujte sebe isto koliko poštujete i druge i dajte sebi vremena da razmislite kada se od vas traži da uradite nešto što ne želite.
  24. Družite se sa ljudima koji su optimisti. Pesimisti će vas lako uvesti u loše raspoloženje.
  25. Ako radite  posao koji zahteva od vas da puno sedite, povremeno ustanite i protegnite se.
  26. Povremeno proverite kako dišete. Ako primećijete da dišete ubrzano i plitko,   izađite na jedan minut na balkon ili bar odšetajte do prozora i par puta duboko uhanite i izdahnite.
  27. Spavajte dovoljno Ako je to potrebno, možete čak naviti sat da vas podseti kada treba da legnete.
  28. Jedite umereno, prema mogućnosti samo zdravu hranu i pijte dovoljno tečnosti, najbolje vode.
  29. Bar jednom godišnje idite na neko mesto gde do tada nikakda niste bili. To može biti negde sasvim blizu vašeg mesta stanovanja. Otkrijte neobičnost i lepotu tog mesta.
  30. Ulepšajte svoju neposrednu okolinu (sobu, baštu, radno mesto…) da možete da uživate u njoj.
  31. Ulepšajte i sebe. Izgledajući bolje, ujedno ćete se i osećati bolje.
  32. Ako imate neki problem, pričajte o njemu. Već samo iznošenje problema drugim ljudima, pomoćiće vam da ga sagledate drugačije i pre će vam pasti na pamet moguća rešenja.
  33. Ako nemate nikoga u svojoj oklini kome možete da se potpuno poverite, uključite se u neku terapijsku grupu ili potražite nekog psihoterapeuta kada got osećate da vas neki problemi pritiskaju.
  34. Provedite bar 30′ dnevno sami sa sobom.
  35. Svaki dan uradite nešto u čemu ćete uživati.
  36. Obradujte sebe povremeno nekom sitnicom, priuštite sebi neki poklnončić koji će vas oraspoložiti.
  37. Zapitajte se da li uživate u poslu koji radite. Razmislite kako bi ste ga mogli učiniti zanimljivijim.
  38. Budite manje kritični i samokritični. Imajte na umu da živimo u nesavršenom svetu. Ako dozvolite sebi da budete nesavršeni, dozvolićete to i drugima.
  39. Budite optimista. Optimizam vam neće pomoći da promenite događaje koji nisu pod vašom kontrolom, ali će vam sigurno pomoći da se osećate lepše i da budete sretniji ukoliko te iste događaje sagledate sa vedrije strane.
  40. Eliminišite samodestruktivni unutrašnji govor (napr.: previše sam stara, previše sam debela, prekasno je već za sve  i sl.). Dajte sebi još koju šansu!
  41. Ne preuzimajte na sebe odgovornost za rad ili ponašanje drugih ljudi.
  42. Dozvolite sebi da uživate u životu. Setite se u čemu ste uživali ranije. Zašto to ponekad ne bi radili i sada?
  43. Pravite realne planove.
  44. Izbegavajte socijalnu izolaciju. Razgovor i druženje sa ljudima često doprinosi porastu samopouzdanja i redukuje napetost.
  45.  Upotrebljavajte humor u prevazilaženju teških, stresnih situacija. Šalite se uvek kada možete. Smeh je jedan od najboljih načina da se redukuje napetost. Većina dugovečnih ljudi su poznati upravo po smislu za humor.
  46. Budite odlučni. Neodlučnost vas sprečava u preduzimanju akcija, gubite veru u sebe, povećavate nivo stresa.
  47. Nemojte se upuštati u više stvari u isto vreme. Koncentrišite se na ono što radite.
  48. Usporite. Sporije hodajte, vozite, govorite, sporije jedite.
  49. Idite na odmor kad got je to moguće.
  50. Bavite se fizičkim aktivnostima, prema mogućnosti i svaki dan. Ako niste u stanju da se naterate da samostalno vežbate, učlanite se u neki klub, ili nađite nekog partnera sa kojim ćete u dogovoreno vreme vežbati. Razmislte o nekom rekreativnom sportu.


Komentari su zatvoreni.