Zaljubljenost kao opsesija

1380110_1091781250847743_886463004824834585_nIskustvo zaljubljene osobe najčešće je čarobno: odlikuje ga rastapanje njegovog Ja i preobražavanje u očaravajuće Mi, praćeno blaženim sjedinjavanjem. Koliko god se okolnosti razlikovale, iskustvo je isto: zaljubljene osobe idealizuju voljeni objekat, opsednute su njime i često ne žele ništa drugo osim da ostatak života provedu u njegovom društvu.
Doživljaj emocionalnog stanja voljenja, a ne druga osoba, jeste ono što je toliko neodoljivo. Čovek voli svoju želju, maštu, a ne željenu osobu.
Iskustvo zaljubljenosti je gotovo božansko i veličanstveno, ali postoje momenti kada zaljubljenost izaziva više nevolje, nego koristi.
Većina ljudi je svesna da zaljubljenost podrazumeva izbegavanje suočavanja sa realnošću i da iskustvo zaljubljenosti neće večno trajati. Zaljubljenost je jedno začarano stanje svesti koje potpuno opseda zaljubljenu osobu. Zato romantične ljubavi skoro po pravilu ne opstaju a proces iščezavanja je deo prirode zanosnog stanja zaljubljenosti. Vremenom se čovek sam suoči sa iracionalnošću svog stanja.
Niče je o svojoj zaljubljenosti pisao: “Jednog dana pored mene je proleteo vrabac i pomislih da sam video orla. Sada se čitav svet trudi da mi objasni koliko grešim. Dobro, ali kome je bolje? Meni, „zavedenom“, kako kažu, koji sam zbog cvrkuta ove ptice čitavo leto stanovao u uzvišenom svetu nade, ili onima koje je nemoguće zavesti?“.
Zaljubljeni se sa različitim motivima obraćaju za psihoterapijsku pomoć. Neki traže pomoć kako da zavedu tu osobu, kako da je zadrže za ceo život; neki da izađu iz te veze i oslobode se opsesije. Oslobađanje od zaljubljenosti je mučan i težak proces. Vrlo retko se iz stanja zaljubljenosti izađe za tren, u većini slučajeva se zaljubljeni muče mesecima, neprestano žudeći za voljenom osobom. Nije retko da prođu godine pre nego što mogu da se sretnu sa tom osobom ili čak da pomisle na nju, a da ne osete nastup velike želje ili uznemirenosti.
Raskid sa zaljubljenošću je zato nestabilan proces. Javljaju se regresije, a najčešći uzrok zastoja je ponovni susret sa voljenom osobom i čovekova racionalizacija da je izašao na kraj sa zaljubljenošću, da se “oporavio od ljubavi” i da će mu srdačan razgovor ili odlazak na piće pomoći da razjasni neke stvari, eventualno da uspostavi prijateljstvo sa osobom u koju je nekad bio zaljubljen, ili da mu se omogući da kaže zbogom ili izvini. No malo je verovatno da će se išta od ovoga dogoditi. Oporavak takvih klijenata pre ode u nazadovanje, baš kao i što lečeni zavisnik od alkohola nije imun na gutljaj alkohola.
Zato je savet (opsesivno) zaljubljenima sledeći: Zamislite da je vaša zaljubljenost u obliku terazija i pokušajte da procenite odnos zadovoljstva-nezadovoljstva, sreće-nesreće koje vam ona pruža. Obratite pažnju na to koliko minuta ili sati dnevno posvećujete razmišljanju o voljenoj osobi i da li se tada osećate dobro. Da li doživljavate više lepih ili bolnih osećanja. Zaprepastićete se koliko vam je život zaokupljen tim cirkularnim mislima, a koliko malo vremena provodite u stvarnom životu. Ako ste pri tome nesretni, zapitajte se da li vam opsesivno bavljenje zaljubljenošću služilo bežanju od mnogo važnijih stvari u vašem životu.



Ostavite komentar