Dubinskopsihološka analiza usmerena je na oslobadjanje i razvoj skrivenih, individui još uvek nepoznatih potencijala njene ličnosti, kao i do tada nespoznatih dimenzija mogućih odnosa sa drugima. Postepeno otkrivajući nerealizovane mogućnosti u sebi, osoba otkriva i nove aspekte sveta oko sebe sa kojim je neminovno u interakciji. Tako dolazimo do razumevanja da radom na sebi pozitivno utičemo i na druge menjajući svoj odnos prema njima. Odgovornost se više ne prepušta slučaju i tudjoj volji niti se uzaludno pokušava menjanje drugih.

Rezultat dobro vodjene analize i autentičnog zalaganja samog klijenta neminovno vodi preuzimanju odgovornosti za svoj život i preduzimanju akcija za njegovo unapredjenje u svakom pogledu. Lični rezultati najbolji su način pozitivnog uticaja i na druge, odnosno one koji i sami poseduju kapacitet i volju da ove uticaje prime.

Dubinskopsihološka analiza ne razmatra samo pitanja prošlosti, kako to čini klasična psihoanaliza, već integrativno uključuje kontinuum prošlost-sadašnjost-budućnost , iz dva osnovna razloga:

1. Konflikti iz prošlosti nisu samo „statične“ slike kojih se sećamo ili ne. Oni se iznova ponavljaju u sadašnjosti i tako sebi obezbedjuju energiju koja ih održava uvek aktuelnim. Ovoga često nismo svesni jer je njihova pojava u sadašnjosti „maskirana“ na najrazličitije načine. U svakodnevnom kontaktu sa ljudima često ćemo čuti pitanje: „Zašto uvek izaberem ovakvog partnera?“, „Kako me ovakvi uvek pronadju?“, „Zašto se ovo baš meni dogodilo?“, i to su samo neki od najpoznatijih primera, kod kojih deljenje saveta i razne racionalizacije na duže staze ne mogu biti od pomoći. Takodje postoje primeri čija pojava nije tako očigledna, i koji se „pomaljaju“ tek nakon izvesnog vremena provedenog u analizi.

2. Nesvesna percepcija i mišljenje funkcionišu daleko brže i potpunije od svesnih. Tako nesvesno može anticipirati neke probleme (u nama ili van nas) ili/i rešenja o kojima svesni deo ličnosti još uvek ništa ne zna. Ovo se najčešće dešava putem rada na analizi snova. Osim toga, od klijenta se ne može očekivati da kaže ono što o sebi ne zna. Kada nam je rekao sve što svesno zna, a ispostavi se da to nije dovoljno, nove informacije dobićemo iz njegovih snova, ili putem transfera sa terapeutom i članovima grupe. Svoj „repertoar“ funkcionisanja u svakodnevnom životu klijent će svakako manifestovati i na grupi, i tada će to funkcionisanje postati podložno analizi, a time i unapredjenju.

Dubinskopsihološka integrativna analiza sa jedne strane obuhvata integraciju onih strategija koje naglašavaju individualni i onih koje akcentuju grupni pristup. U „najgrubljem“ smislu ona je pokušaj premošćavanja jaza izmedju psihoanalize i Jungove analitičke psihologije, a takodje uključuje i druge autore dubinskopsihološke i egzistencijalističke orijentacije poput  Yaloma i Sondija.

Sa druge strane, dubinskopsihološka integrativna analiza jasno se razlikuje od kognitivistički orijentisanih pravaca (REBT, KBT) iz jednog jednostavnog razloga koji je opisao Jung:

Proglašavanje nekog klijentovog stava, straha, misli i sl. iracionalnim ima negativnu konotaciju čime se teži distanciranju od ovog dela ličnosti odnosno njegovo „ukidanje“ pomoću različitih tehnika. Dubinskopsihološka analiza naprotiv vodi integraciji težeći nadrastanju problema, a to se može samo razumevanjem smisla njegove pojave i logike koja ga održava. Distanciranje od „iracionalnog“ čini to iracionalno još nepoznatijim i daljim od svesti, i time opasnijim. Sa druge strane, njegovo upoznavanje i integrisanje vodi stvaralačkom pomirenju i prevazilaženju, te ličnost uvidja smisao svog nekadašnjeg problema i potrebu suočavanja sa njim. Snage ličnosti koje su jednom „probudjene“ u datoj borbi, ostaju na raspolaganju klijentu i u budućnosti u kojoj će ga možda sačekati nove prepreke. Zbog toga podučavanje u korišćenju nekog rešenja nije isto što i pomoć u „izrastanju“ do istog tog rešenja. Jer izazovi su tu da bi „provocirali“ naš razvoj.

Za potrebe razrešenja akutnih problema klijenata ovaj tip analize nudi dubinskopsihološki vid psihološkog savetovanja koji može biti kraćeg trajanja.

Cilj dubinskopsihološke integrativne analize nije prilagodjavanje trenutnim kolektivnim idealima, niti adaptabilno prevaspitavanje, već unutrašnji rast u smeru lične potpunosti. Cilj rada na sebi je da postanemo i budemo ono što možemo i treba da budemo-jedinstvena i neponovljiva ličnost. Jedino tako možemo adekvatno služiti i zajednici u kojoj živimo.