psihologija i rok muzika

„Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah,

I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom…

…Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,

I što je mnogo više, tada ćeš biti veliki Čovek, sine moj.“

 

                                             „Ako“ – Radjard Kipling

                                                                     (Prevod Ivo Andrić)

Umetničko delo kao produkt nesvesnog

 

Uticaj nesvesnih procesa na nastanak i oblikovanje umetničkog dela poznat je ali ne uvek i očigledan fenomen. Najtransparentnije primere nalazimo tamo gde nesvesno svoj uticaj vrši najdirektnije-putem snova i fantazija, koji u sebi kriju zametak onoga što će kasnije postati umetničko delo.

U retkim slučajevima delo može „živeti“ u nesvesnom i kao već gotov produkt. Takav primer nalazimo kod Đuzepe Tartinija[1] koji je jedne noći sanjao đavola kako sedi na njegovom krevetu i na violini svira nepoznatu kompoziciju.

 

 

Kada se probudio, Tartini je zapisao delo koje je čuo u snu, i tako je nastala poznata kompozicija za violinu „Đavolji triler“. Istina, Tartini nije bio u potpunosti zadovoljan kako je njegovo delo ispalo, jer mu se ono što je čuo u snu dopadalo mnogo više, koliko god da je pokušavao da svoj zapis približi „originalu“.

Pol Makartni je svoju pesmu  „Yesterday“ takođe sanjao, zbog čega je neko vreme pokušavao da otkrije gde ju je čuo pre toga, misleći da se radi o kriptomneziji.

Primer kompozicije koja nije sanjana ali je uticaj sna nedvosmisleno ključni „okidač“  za nastanak dela, jeste  „Nedovršena simfonija“ Franca Šuberta.[2] Svoj naziv ova simfonija duguje činjenici da se sastoji iz dva stava, iako je u ono vreme bilo uobičajeno da ih bude četiri. Kada se u obzir uzme i činjenica da je Šubert umro vrlo mlad (imao je samo 31 godinu), zaključak da svoju simfoniju nije stigao da završi nameće se sam po sebi. Međutim u Šubertovoj zaostavštini pronađena je partitura ovog dela koja nosi naziv „Moj san“. Takođe pronađen je i papir na kom je Šubert zapisao jedan svoj san koji je imao dve slike. U svetlu pomenutih otkrića izgleda da je Šubert dva simfonijska stava uobličio pod uticajem dve slike sna, pa tako simfonija nije nedovršena već ciljano osmišljena u dvostavačnoj strukturi. Ipak popularan naziv „Nedovršena“ je ostao.

Navedeni primeri demonstrirali su uticaj nesvenog na nastanak umetničkog dela, u onom smislu u kom se delo smatra svesno realizovanim produktom procesa započetih u nesvesnom. Time umetničko delo predstavlja krajnji cilj nesvesnih procesa na koje se nadovezuje put njihove svesne realizacije. U ovom radu otići ćemo i korak dalje, do pitanja da li i samo umetničko delo može biti „put“? Put u realnost, estetski produkt koji nije samo produkt već i putokaz?

Ovako shvaćeno umetničko delo komunicira neko značenje analogno onom koje bi komunicirao, na primer san. Drugim rečima, umesto sna (ili uz san  ili druge manifestacije nesvesnog), pretpostavka je da nečija intuicija može utirati sebi put i kroz umetnost, i biti u mogućnosti da da „komentar“ na realne događaje koji su se desili, koji se dešavaju ili tek treba da se dese, upravo onako kako to može činiti nesvesno, putem sna. Ako je ovo moguće, onda bismo analizom nečijeg umetničkog dela mogli doći do istog cilja kao i analizom nečijeg sna. Da je data hipoteza sasvim verovatna  skreće nam pažnju činjenica da stvaralačka imaginacija potiče sa istog izvora kao i snovi, bajke, mitovi– iz nesvesnog. Ovo nam potvrđuje paralelizam motiva u bajkama i narodnim predanjima različitih naroda (kao i spontana pojava motiva u snovima ili stvaralačkoj imaginaciji nekih individua koje na svesnom nivou ne poseduju znanje da dati motiv pripada kolektivnom nasleđu neke kulture, ponekad  nepoznate datoj individui); paralelizam koji nije nastao zato što su narodi „prepisivali“ jedni od drugih, već zbog toga što su imali i imaju istovetne potrebe, definisane opštom kategorijom  čovek.  Ljubav, zavist, hrabrost mogu se ispoljiti u različitim formama koje zavise od duha vremena i date kulture, ali u svojoj suštini ostaju isti kroz vekove. Ako, na primer,  Snežana iz bajke „Snežana i 7 patuljaka“ najpre susreće

  • Lovca ( koji joj poštedi život, ali je onda ostavi samu u šumi), zatim
  • Patuljke (koji je spasu iz šume, pruže utočište i sigurnost), i na kraju
  • Princa ( koji ne samo da pruža sigurnost i utočište, već i partnersku ljubav u najpozitivnijem smislu-što patuljci ne mogu, i zato su simbolično predstavljeni niskim rastom),

 

pažljivijim čitanjem bajke zaključujemo da svaka žena tokom života dostiže ili ne one varijante partnerskog odnosa koji su u bajci navedeni sasvim logičnim redosledom, pri čemu je svaki naredni stupanj bolji od prethodnog:

 

  • Muškarac koji ženu ne može emocionalno povrediti- „neutralan“ odnos bez emocija („srce“ je sačuvano- zla kraljica zahtevala je od lovca upravo Snežanino srce)

 

 

  • Prijatelj, izvor sigurnosti-čovek prema kome žena gaji topla, prijateljska osećanja, ali ne i ljubav žene prema muškarcu
  • „Princ“– zreo partnerski odnos-jedini koji u sebe uključuje sve vrste ljubavi ( pod princem ovde se naravno ne misli na nekakvu idealizaciju obično nazvanu „Princ na belom konju“ koja pre govori o nesposobnosti da se stupi u realan odnos).

 

Na primeru ove poznate bajke uverili smo se u njen univerzalan značaj, što važi za sve bajke, mitove i legende, ali i umetnost. Da li će se neka žena udati za najboljeg prijatelja, neutralnog  „lovca“, ili „princa“, zavisi od mogućnosti  (i što je mnogo važnije-spremnosti na realizaciju tih mogućnosti)  njenog emocionalnog razvoja.  To je tako na svim meridijanima i u svim vremenima. Otud ne čudi pojava ovih motiva u nesvesnoj psihi neke individue čija realna životna situacija ne može biti razrešena samo uz pomoć individualnog životnog iskustva. Kako se životno iskustvo pojedinca meri godinama i decenijama njegovog individualnog života, a kolektivno iskustvo čovečanstva broji vekovima i milenijumima, nije teško pretpostaviti sa koje strane možemo dobiti mudriji savet kada se u realnosti za tim ukaže potreba. Kriterijum univerzalnosti takođe pomaže u razlikovanju vrednog umetničkog dela od onog koje ima samo prolazan značaj.

 

             Umetničko delo kao stvaralačka funkcija nesvesnog

 

Nakon neophodnog uvoda koji je imao za cilj da u „grubim“ crtama i uopšteno ilustruje pravac delovanja dubinske psihologije (kao i uobičajen pristup tumačenja umetničkih dela „unazad“),  prelazimo na dubinskopsihološko sagledavanje pesme iz naslova ovog rada, na nešto drugačiji način.

 

Umetničko delo do sada je bilo tretirano kao produkt nesvesne psihe. Sada će ovoj dimenziji biti pridružena i hipoteza o funkcionalnom značaju umetnosti kao „kanala“ koji se u nekim slučajevima može smatrati analognim snovima i fantazijama u njihovoj praktičnoj primeni i značaju za nečiji život. „Kanala“ koji je imanentan stvaraocima i blagodareći njihovom talentu pridodat kao još jedno sredstvo komunikacije sa nesvesnim, uz ona ostala koja poseduju (ali nažalost premalo ili nikako koriste) svi ljudi. To znači pretpostavku da iz nečijeg umetničkog dela možemo, baš kao iz nečijeg sna, „iščitati“ značenje koje ima praktičnu korist  za onoga ko je kreator datog dela. Klasična psihoanaliza upravlja ovakvu analizu u smeru prošlosti. Moja namera je međutim suprotna- pokušaću da dokažem da značenje dobijeno „prevodom“ simboličke poruke dela, može isto tako ukazati na buduće događaje i sa velikim stepenom verovatnoće ih predvideti. Ali šta u ovom kontekstu znači predvideti? Ova sposobnost nesvesne psihe se gotovo uvek pogrešno shvata kao magijsko prorokovanje, usled čega se svako bavljenje nesvesnim pripisuje oblasti ezoterije i proglašava nenaučnim. Ovakvo gledište, nažalost veoma rasprostranjeno  u akademskoj zajednici usvaja se po automatizmu. Budući da nije potkrepljeno nikakvim dokazima već samo prostom negacijom, zasnovano je na neznanju, i time posledično na predrasudama. Prospektivna funkcija nesvesnog i predrasude koje se za nju vezuju, mogu se ilustrativno prikazati jednostavnim pitanjem- da li me predviđanje da će predmet koji neko polako gura ka ivici stola na kraju pasti na pod, čini prorokom?

U analizi pesme pošao sam dakle od hipoteze o njenom prospektivnom značaju. S obzirom da je upravo prospektivna funkcija nesvesnog jedan od „najzaslužnijih“ faktora za napade na psihologiju nesvesnog i sve što je sa njom u vezi, a u analizi pesme „Divlje jagode“ upravo je prospektivna funkcija akcentovana, smatram da na ovom mestu treba bar ukratko reći nešto i o ovoj, od svih funkcija nesvesne psihe najpogrešnije shvaćenoj.

Prospektivna funkcija označava sposobnost nesvesnog da anticipira događaje, situacije,stanja…pre nego što se oni dese ili jave u realnosti. Treba obratiti pažnju da početak  javljanja u realnosti nekog događaja ili situacije za našu svest znači samo da je to trenutak kada mi postajemo svesni da se događaj odigrava (pad predmeta sa stola). To nikako ne znači da se preduslovi za njegovu pojavu nisu javili mnogo ranije, ili da njihova, u početku diskretna pojava, nije promakla svesnom delu ličnosti. Svest po pravilu ne vidi celinu s obzirom na svoju usmerenost ka fokusiranom posmatranju, koje joj je kroz evoluciju i pomoglo da se oslobodi dominacije nesvesnog, i „izraste“ iz njega. Izoštravanje fokusa, međutim, gubi iz vida širu sliku koja nam je potrebna da bismo sagledali celinu. Za ovo poslednje služe nam nesvesni uvidi, pa stoga tek integracijom svesnih i nesvesnih uvida dobijamo mogućnost kompletnog sagledavanja neke situacije, stanja i sl. u svim njenim aspektima. Analiza pesme pokazaće nam da je i njen autor, na nesvesnom planu, mnogo godina unapred imao slutnje o velikoj šansi njegovog benda, ali i o tome na koga će sve moći da računa kada je reč o zajedničkim naporima da se šansa koja je data i ostvari.

 

                                        Divlje jagode

 

Pesma „Divlje jagode“ istoimenog benda, prva je pesma prvog albuma koji nosi isti naziv. Već ovaj podatak ukazuje nam da je reč o značajnom simbolu. Stihovi pesme otkrivaju nam njegovo značenje, a njena analiza pokazaće smisaonu povezanost simbola i realnih događaja koji će se zbiti jednu deceniju kasnije.

U tekstu pesme, kao što ćemo videti, nigde se manifestno ne pominju članovi benda, londonski događaji, ambicije i stremljenja ka uspehu na međunarodnoj sceni. Simbolička  poruka data je u formi metafore, upravo na onaj način na koji nesvesna psiha aranžira neki san, s obzirom

 

da je jezik nesvesnog ustvari jezik simbola.[3] Automatska potreba čovekove  svesti da bukvalno tumači ono što se mora sagledavati

metaforično predstavlja zapravo osnovni razlog što nam snovi izgledaju besmisleni a bajke detinjaste.

Kako se svaki san uvek odnosi na neki realan događaj ili okolnosti, tako i u slučaju pesme kojoj smo u ovom radu dodelili analognu funkciju, moramo pretpostaviti neku svesnu realnost sa kojom ona stoji u dubinskopsihološkom odnosu. Ta realnost odnosi se na londonske događaje koji su imali veoma važnu ulogu u životu benda, a naročito njihovog frontmena-autora pesme kojoj je posvećen ovaj rad. Zato nam u cilju razumevanja analize pesme mora biti poznat i realan kontekst na koji se ona odnosi, pa ga na ovom mestu ukratko izlažemo.[4]

 

U Velikoj Britaniji je ’80-ih godina postojala inicijativa da se u Istočnoj Evropi pronađe bend koji će svojim kvalitetom, nakon plasiranja na zapadno tržište, moći da parira tada najpoznatijim i na svetskoj sceni afirmisanim bendovima. Izbor je pao upravo na „Divlje jagode“, bend koji je imao „najtvrđi“ zvuk zasigurno na teritoriji bivše Jugoslavije, a istovremeno i najemotivnije balade („Krivo je more“, „Jedina moja“[5], „Zauvijek tvoj“, „Mojoj ljubavi“…). Kada ovome dodamo i gitarske solaže u kojima se lako oseti duboka osećajna proživljenost svakog tona, čime je uveliko prevaziđen puki tehnički virtuozitet, ne treba da čude predviđanja da će „Divlje jagode“ biti popularniji od nekih bendova koji su tada bili (a donekle i danas) neki od najpoznatijih na svetskoj muzičkoj sceni. Tako je Jugoslavija dobila svog predstavnika na zapadu

 

i u svetu. Ugovor je predviđao snimanje albuma na engleskom jeziku i koncertnu turneju koja je trebala da promoviše album i bend. U to vreme Sead Lipovača, frontmen benda, poznatiji kao Zele, dobija ponudu grupe „Whitesnake“ da bude njihov solo gitarista, što on odbija, s obzirom na važnost i veru u uspeh projekta koji je započeo sa svojim drugovima iz

benda, sa kojima je došao u London. Međutim drugi nisu delili njegove snove o međunarodnom uspehu, ili nisu imali hrabrosti da ih sanjaju, a

ugovor nažalost nije podrazumevao snove samo jednog čoveka, pa se projekat završio na snimljenom albumu bez koncertne turneje.

                 

                                        Analiza pesme

 

U postupku analize pesme koristićemo sličan postupak kao i pri analizi nekog sna. Najpre ćemo se upoznati sa tekstom pesme. Potom sledi razmatranje pojedinih segmenata (analogno postupku asociranja na elemente sna), a zatim smisaono povezivanje segmentiranih podataka u celinu koja mora biti smislena, kako sama po sebi u kontekstu povezanosti svih elemenata, tako i u odnosu na kontekst spoljnje realnosti sa kojom se nalazi u dubinskopsihološkoj vezi. Taj kontekst može pripadati prošlom vremenu (razumevamo zašto se i na koji način desilo to što se desilo, i učimo nešto iz tog iskustva), aktuelnoj situaciji (od mudrijeg dela ličnosti dobijamo „savet“ kako je najsvrsishodnije postaviti se u odnosu na dati problem, „potvrdu“ da smo na dobrom putu, ili „obaveštenje“ da nismo), ili  budućnosti (nesvesno nas „informiše“ šta je najverovatnije da će se desiti, s obzirom na svesti nedostupne informacije o tome šta se već dešava, ili ima potencijal da se desi i kuda to vodi). Realan kontekst u slučaju pesme „Divlje jagode“ odnosi se u najvećoj meri na budućnost.

Treba još reći da pomenuta smisaona povezanost elemenata i uklopivost analizom dobijenog značenja u kontekst realnih događaja, ukida svaku mogućnost proizvoljnog, i validnih kriterijuma tačnosti lišenog tumačenja (što neki predstavnici akademske psihologije koji se bave gotovo isključivo svesnim procesima, u svom nerazumevanju često potenciraju). Za to postoji jednostavan razlog, a to je da bi svaka proizvoljna analiza još nekako i mogla objasniti izolovane segmente građe, ali ne i fabrikovati smisao njihove povezanosti. A čak i kada bi ovako nešto  bilo moguće, pošavši od proizvoljne premise pa je dosledno nadograđivati do celine, u svakom slučaju bi ostao problem kako ovu početnu premisu (i potom ceo sistem koji se na njoj zasniva) uklopiti u realan kontekst. Ovo se svakako ne može učiniti ukoliko data veza već ne postoji u realnosti, bez obzira da li je mi svesno uočavamo ili ne.

Zato će prvi korak u analizi biti odgonetanje značenja pojedinih simbola pesme, i to na način koji uvažava činjenicu da značenje svakog pojedinačnog simbola stoji u smisaonoj vezi sa svim drugim simbolima koji su takođe međusobno povezani. Ova sveukupna povezanost je apriorna za autora pesme, ali mi koji je tumačimo moramo je najpre razložiti u postupku analize, i tako postepeno dolaziti do njene celine koja je autoru data odmah putem stvaralačke imaginacije. U tumačenju pesme polazimo od teksta.

 

  Divlje jagode

 

U malom vrtu raste divlji plod

u tom plodu sjeme čudesno

neka ruka sjeme posija

pet jagoda Sunce obasja

 

Tiho rastu divlje jagode

tek nešto rose prati njihov put

sve prolazi, a mi ne bi htjeli

još divljeg dok ima u nama

 

Ref.

 Divlje jagode, divlje jagode

 

 

 

Na makroplanu, prva strofa pesme govori o potencijalu benda, kapacitetima za velika dostignuća, i pruženoj šansi da se ti potencijali  realizuju.

Druga strofa ukazuje na nepovoljan ishod, i na simboličan način objašnjava uzrok takvog epiloga.

 

Refren koji se sastoji iz samog naziva pesme, predstavljajući takođe ime benda, metaforično prikazuje suštinu ka kojoj ne samo da gravitira cela pesma, već i bend koji demonstrira autentičan i neponovljiv zvuk, kao i emociju iz koje taj zvuk izvire. Tako se ova suština, nazvana „divlje jagode“,  nalazi u osnovi ne samo ove pesme, londonskih ambicija potkrepljenih realnim kvalitetom, već i svake umetnosti koja teži da bude originalna, neponovljiva, i da izrazi isto tako neponovljiva i autentična osećanja.

Razmotrimo sada moguća simbolična značenja pojedinih segmenata pesme, obraćajući istovremeno pažnju na faktor njihove međusobne povezanosti:

 

I

 

„U malom vrtu raste divlji plod“

Mali vrt – Zagreb, grad u kom je bend osnovan; malo, domaće tržište u odnosu na međunarodnu (pretežno britansku i američku) scenu

Divlji plod– nešto „samoniklo“, samosvojno i drugačije- bend koji se razlikuje od svega ostalog prisutnog na našoj muzičkoj sceni

„u tom plodu sjeme čudesno“

talenat, ogroman potencijal da se postigne uspeh koji drugi bendovi nisu mogli ni da zamisle; talenat inače predstavlja veliku tajnu, čudesan „zametak“ svake velike umetnosti, koji nije moguće do kraja objasniti (neka ruka sjeme posija“- ako bismo se držali Jungove[6] terminologije, onda bi „neka ruka“ simbolično predstavljala Sopstvo[7]. U ovom radu međutim, izbegavaćemo oslanjanje na teorijske pojmove).

 

„pet jagoda sunce obasja“

Moja prva ideja bila je da „pet jagoda“ predstavljaju pet studijskih albuma na osnovu kojih su Britanci odabrali bend „Divlje jagode“, a koji su bili snimljeni do trenutka kada je usledila ponuda iz Londona. Zele je međutim istakao da pet jagoda ustvari predstavljaju pet članova benda.

 

 

II

Prva dva stiha druge strofe ukazuju na odnos benda prema pruženoj šansi, ili nesvesnu percepciju autora o spremnosti ostalih članova da dele njegove snove, iz čega proizilazi njegova usamljenost u naporima da ih ostvari. Ova se ideja, svesno ili nesveno, možda javila  još  u ranim fazama života grupe, a onda posledično i obistinila u vreme londonskog perioda.

Samo autor zna da li je ova misao svesno mišljena u tom periodu, ili izgovorena sebi ili drugima, ali ona je svoj put i izraz svakako našla u ovoj pesmi čija bi analiza,da je urađena u ono vreme, možda mogla uticati da na kraju i ishod londonskih događaja bude drugačiji. Potencijalno drugačiji ishod bio bi određen drugačijim pristupom svesnim odlukama i planovima, koji bi bili doneti pod uticajem „konsultacije“ sa nesvesnim, što se u praksi već odavno pokazalo kao bolje rešenje.

 

Tiho rastu divlje jagode,

tek nešto rose prati njihov put“

Jedini koji istinski veruje u međunarodni uspeh grupe jeste njen frontmen i autor pesme „Divlje jagode“, Zele. Zbog toga je on taj koji predstavlja „tek nešto rose“ koja prati put rasta „divljih jagoda“. On je nažalost jedini u bendu koji ima hrabrosti ne samo da sanja velike snove već i da aktivno radi na njihovom ostvarenju, i to je razlog zašto divlje jagode rastu tiho („Tiho rastu divlje jagode“). U širem smislu, ovaj stih bismo mogli razumeti i kao relativno slabu podršku koju bend ima na domaćoj sceni (u „malom vrtu“), s obzirom na realne umetničke domete koji je uveliko prevazilaze („sjeme čudesno“).

 

„Sve prolazi a mi ne bi htjeli

 još divljeg dok ima u nama“

Kraj pesme ukazuje na etiologiju nepovoljnog raspleta tadašnje etape razvoja benda. Ostali u grupi naprosto nisu bili spremni da sa svojim frontmenom realizuju „seme čudesno“ na „tlu“ koje je odgovarajuće potencijalu „Divljih jagoda“, najperspektivnijeg benda sa prostora bivše Jugoslavije, i jedinog koji je dobio zasluženu šansu da postigne internacionalni uspeh.

 

 

*

Posmatranje pesme „Divlje jagode“ na nivou celine, tj.u kontekstu smisaone povezanosti svih njenih simbola koje smo razmotrili pojedinačno, nameće  zaključak o logički koherentnoj strukturi koja ne samo da odražava simboličku povezanost  svih njenih delova, već nas izveštava i o realnim dešavanjima koja prate razvoj benda-dešavanja i odnosi o kojima možemo nagađati s obzirom da nemamo uvid u sve realne okolnosti, ali za koje pouzdano na osnovu pesme možemo sagledati da idu u onom smeru koji je nažalost i realnost potvrdila. Puko predviđanje bilo bi naravno besmisleno s obzirom da se analiza pesme radi retroaktivno. Zaključak do kog smo došli analizom zasnovan je zato na demonstraciji kako se iz teksta pesme mogu uočiti konekcije sa realnim događajima čije će posledice biti vidljive deceniju kasnije, i kako je nesvesna psiha autora uobličila ove uvide na svom jeziku simbola. Time je na konkretnom primeru objašnjeno delovanje prospektivne funkcije nesvesnog koja se poslužila umetničkim stvaralaštvom i talentom autora, pruživši istovremeno vredan umetnički produkt, putokaz u realnost važan za autora, i  univerzalnu poruku koja je važna svim ljudima. U samo dve strofe pesma nam daje simboličan odgovor na sledeća pitanja:

  1. Šta treba činiti? ( negovati rast „divljih jagoda“)
  2. Zašto treba to činiti? ( zato što se u njima nalazi „seme čudesno“)
  3. Kakav je potencijal za rast divljih jagoda? (Ogroman, jer „pet jagoda Sunce obasja“ uprkos tome što potiču iz „malog vrta“)

 

Pored pouke šta treba činiti, pesma daje odgovor i na pitanja šta se zapravo čini, i zbog čega:

 

  1. Šta će realno biti učinjeno-kakav će biti ishod? („sve prolazi a mi ne bi hteli još divljeg dok ima u nama“ )
  2. Koji je razlog ovakvog ishoda? (Zele je jedini koji ostaje veran zajedničkom projektu- „tek nešto rose prati njihov put“ )

Epilog

 

Uprkos činjenici da ime „Divlje jagode“ nije zvanično upisano u stranice  muzičke istorije na onom mestu gde stoje imena poput „Europe“ ili „Bon Jovi“, univerzalan karakter njihovih pesama (kao i pesama koje pripadaju Zeletovoj solo karijeri) nije izostao, kao što i biva sa značajnim umetničkim delima. Ovome treba dodati i Zeletovu saradnju sa nekim od najznačajnijih muzičara i producenata našeg vremena, ili činjenicu da su „Divlje jagode“ inspiracija i bendovima van granica Balkana.[8] I kada je reč o pesmi iz naslova ovog rada, ona je pored ličnog značaja koji ima za svog autora, dobila još jedan, daleko važniji. Nakon londonskih događaja, na novom albumu objavljujena je druga verzija pesme koja pored drugačijeg muzičkog aranžmana donosi i malu promenu teksta: umesto stihapet jagoda sunce obasja“ novi stih glasi „i jagode sunce obasja“. Tako se pesma više ne odnosi na pet članova grupe, i na ličnu sudbinu njihovog frontmena. Lična problematika se betovenovski[9] uzdiže  na nivo opšteg značaja, pa pesma dodatno pojačava efekat svakog vrednog umetničkog dela-obuhvata univerzalnu problematiku svih ljudi, i postavlja pitanje na koje svako mora sam da pronađe odgovor: da li negovati „divlje jagode“ u sebi ili ne?

 

 

 

 

[1] Đuzepe Tartini (1692-1770)

[2] Franc Šubert (1797-1828)

[3] Jung jezik simbola smatra prajezikom iz kog su se razvili svi svetski jezici

[4] Ovo nikako ne znači da autor u vreme pisanja pesme nije mogao biti inspirisan i nekim drugim, sasvim konkretnim idejama i događajima koji realno ili naizgled nisu povezani sa kontekstom o kom je reč u ovom radu. Značenja sadržaja nesvesnog ne  moraju se međusobno isključivati-umesto ili/ili odnosi mogu funkcionisati po principu I/I, ili pak da značenje bude isto u različitim situacijama iako manifestno tako ne izgleda. Na primer, odsustvo „divljih jagoda“ u nečijem životu možemo shvatiti kao strah od „divljeg“-autentičnog, spontanog u sebi samom, što se može manifestovati kao strah od rizika koji je potreban da bi se ostvarili snovi, strah da se iskoristi poslovna šansa, strah da se bude drugačiji, ili strah od prepuštanja emocijama…značenje simbola je neiscrpno, za razliku od znaka koji ima samo jedno značenje (UN, Koka Kola…)

[5] Zele je ovu pesmu napisao u prvom razredu gimnazije

[6] Karl Gustav Jung (1875-1961), najbolji učenik Sigmunda Frojda, potom odbačen od psihoanalitičkog udruženja nakon razlaza sa Frojdom zbog insistiranja na postojanju još jedne „instance“ nesvesne psihe koju je nazvao kolektivno nesvesno

[7] Pojam analitičke psihologije (čiji je tvorac Jung) koji označava nadređeni totalitet psihe; sopstvo se nalazi na vrhu hijerarhije u odnosu na ostale aspekte nesvesne psihe, kao što su senka-„tamni“, svesti nepoznati deo ličnosti, anima/animus-ženski deo ličnosti kod muškarca i muški deo ličnosti žene, persona-društvena „maska“…Sopstvo se istovremeno  smatra i totalitetom psihe i paradoksalno njenim centrom, te je otud mandala jedna od njegovih čestih manifestacija u snovima. U snovima se takođe može javiti personifikovano u liku mudrog starca, učitelja, čarobnjaka, kao i glasom nepoznatog porekla (u budnom stanju ovo je znak ozbiljne patologije, ali pojava glasa u snu smatra se normalnom ukoliko se ne javlja sa većom učestalošću)

[8] švedski metal bend „Enforcer“ obradio je pesmu „Let na drugi svet“

[9] Treća Betovenova simfonija prvobitno je posvećena  Napoleonu za koga je Betoven verovao da personifikuje slobodarske ideje Francuske revolucije. Međutim nakon njegovog krunusanja za cara i uvođenja tiranije, kompozitor je razočaran i menja naslov svoje simfonije. Ona više nije posvećena herojstvu jednog čoveka, već herojstvu svih ljudi, i otud njen naziv „Eroika“ ili herojska simfonija

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Komentar članka